О књизи: 2013 / Ова књига није само „ровова истина“, већ извештај из подземља. Ово су открића седамнаестогодишњег Тодескандидата (бомбаша самоубице), регрутованог у Вермахт у пролеће 1945. године, када је Хитлер практично читаво мушко становништво Немачке, од тинејџера до стараца, ставио под оружје и бацио их на клање, под гусеницама совјетских тенкова. Дана 16. априла, Хелмут Алтнер, заједно са истим младићима који нису имали времена да прођу војну обуку, био је на удару Црвене армије, која је започела напад на Берлин. У првој бици погинули су необучени регрути - Алтнер је једини међу њима имао среће да преживи. Заједно са остацима чете повукао се у град и борио се још десетак дана у тунелима берлинског метроа, учествовао у очајничким биткама за Шпандау и Империјал стадион и у последњем покушају остатака гарнизона. да се пробије на запад. И опет је Алтнер имао среће – није погинуо у паклу уличних борби, није погинуо под ураганском ватром која је покосила Немце који су се повлачили у хиљадама. Рањен у ногу, Алтнер се предао руским војницима... Ови мемоари, написани непосредно после рата, с правом се сматрају једном од најбољих књига о последњим данима Трећег рајха. Ово је страшна истина о бици за Берлин, о крвавом Тодестанзу (плесу смрти) и болном Тодескампфу (агонији) Хитлеровог Рајха…